Odmah po osnivanju, u decembru 2003, firma KNOTT Autoflex YUG započinje proizvodnju obujmica za potporne točkove, a ubrzo potom i blatobrana od pocinkovanog lima. U pitanju je bila, tada još veoma skromno organizovana proizvodnja, sa svega dvanaest zaposlenih radnika. Tih prvih dana niko nije mogao ni da predvidi šta će se događati narednih godina. Ni sami osnivači nisu slutili da će firma, tokom sledećih godina, da preraste u veliko preduzeće. Međutim, entuzijazam, želja za uspehom, a pomalo i inat, kreirali su okolnosti da KNOTT Autoflex YUG započne proizvodnju kovanih oscilirajućih ramena za torzione osovine. Primetno je bilo ubrzano zapošljavanje novih radnika i nabavka sve veće količine repromaterijala, što je dovelo i do povećanog izvoza.

Godine 2005. počinje proizvodnja i prvih torzionih osovina, nosivosti do 750 kg. Kupljene su nove CNC mašine, a takođe i roboti za zavarivanje, kao i nove prese. Preduzeće se reorganizuje, implementira se sistem upravljanja kvalitetom, ISO 9001. Zaposleni su i novi radnici, izgrađene su nove proizvodne hale. Te, 2009. godine, u proizvodni program ulazi i izrada nekočionih osovina svih nosivosti, od 750 do 1800 kilograma. U novom proizvodnom programu pojavljuju se dodatni tipovi oscilirajućih ramena, kao i šasije za autoprikolice. Povećani proizvodni kapaciteti doveli su i do znatnog povećanja broja zaposlenih. Tako je preduzeće KNOTT Autoflex YUG 2011. godine ušlo u red velikih preduzeća u Srbiji.

Danas, posle ovoliko godina, proizvodne hale preduzeća zauzimaju prostor od 20.000 kvadratnih metara, u kojima se proizvodi godišnje 450.000 torzionih osovina, 200.000 blatobrana, kao i 25.000 šasija za autoprikolice. Ove proizvodne rezultate ostvaruje 500 zaposlenih radnika. Proizvodi ove firme prisutni su i na tržištima Mađarske, Francuske, Finske, Holandije, Belgije, Švedske, Norveške, Danske, Španije, Ruske Federacije, Grčke, Poljske, Slovačke, Bugarske, Turske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Izraela i SAD. Planira se i osvajanje novih evropskih i svetskih tržišta. Čini se da je najveće čovekovo postignuće šansa da izvuče maksimum iz onoga što mu je dato. U tome leži tajna uspeha, jer uvek postoji ono pravo vreme da se uradi ono što je najispravnije. Ako se postavlja pitanje o tome šta je cena uspeha, moguće je odgovoriti – samo se treba usuditi!